ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Пораз Првог српског устанка није могао зауставити српску борбу за ослобођење. Турски терор који је уследио после слома 1813. само је учврстио народ у уверењу да се против Турака мора поново ратовати. Неуспела Хаџи-Проданова буна 1814. није поколебала Србе да се поново лате оружја, устану и крену у борбу за ослобођење.
На Цвети 11. априла ( по новом календару 23. априла) на скупштини код цркве у Такову донета је одлука о подизању устанка. После оних легендарних речи које је изговорио Милош Обреновић, пружајући војводски барјак Сими Милосављевићу-Паштрмцу: “Ево мене, а ето и вам рата с Турцима“, букнуо је устанак по читавом Београдском пашалуку, тј. ондашњој Србији. Борбама је била захваћена цела ондашња Србија. Кидајући споразум са Сулејман-пашом, Милош је постао предводник и вођа устанка по вољи народној. Борбени глас муњевито се ширио са обронка Рудник планине у све крајеве Србије. Некадашње Карађорђеве војводе и буљубаше поново су стали уз устанак бунећи народ по земљи и позивајући га на оружје.
Пожаревачка нахија, као највећа у ондашњој Србији, није учествовала у Хаџи-Продановој буни, али је зато листом устала на оружје после прогласа у Такову. У току априла и маја 1815. у неколико наврата код Смољинца, Куле и Рановца, дошло је до већих сукоба спонтано окупљеног народа Пожаревачке нахије са пожаревачким Турцима. Турци су у Пожаревцу имали већу, бројнију војну посаду, а било је и доста Турака у вароши који су се овде вратили после протеривања из 1804. године.
Највећи бој (Бој на Пожаревцу од 18. до 24. јуна) одиграо се у јуну када је и ослобођен Пожаревац од Турака. Одмах потом, српски устаници успели су да ослободе читав источни део Београдског пашалука, као и градове: Пожаревац, Баточину, Рановац, Ћуприју и Пореч. У овим борбама истакле су се војводе: Павле Цукић, Петар Молер, Стеван Добрњац, Марко Теодоровић-Абдула и сам кнез Милош.
Српски војни успеси одјекнули су и ван граница Србије. Многи српски емигранти из Првог српског устанка вратили су се у земљу и придружили устаницима. Истовремено кнез Милош је знао да ратнички успеси не могу трајно да реше српско питање, зато је одмах почео са преговорима са Турцима о решењу мира за српски народ.
Ако је Први српски устанак био испуњен јуначким биткама против Турака, Други је био особен по стрпљивим и упорним преговарачким успесима са непријатељем. Била су то два лица Србије и српских обележја. Једно плаховито, устаничко, пркосно, поносно, али и рушилачко. Други лелујаво, превртљиво, помирљиво, неискрено, али у крајњем циљу успешно. То двојство у српском националном карактеру обележиће српску историју, не само с почетка 19. века, него и у многим каснијим деценијама.
У част 210 година од ослобођења Пожаревца у Другом српском устанку, као архивалију месеца јуна представљамо преписку из времена устанка:
„Љубезни брате Павле!
Здраствуј;
Брате јављам ти како сам синоћ из Немачке прешао са војводом Томом и са неколико момака и овде сам у Пожежено него брате потруди се доћи овамо код мене да се разговоримо и да се видимо зашто сам рад поћи прекосутра Господару Милошу носим нека писма из Дубине Господару, тако брате немој друго учинити него дођими да се састанемо и да се за неке потребне стваре разговоримо.
У пожежено 28 Јуниа твој брат
1815 Петко Миливојевић
војвод
и Тома Јокановић
војвод
(На полеђини документа:)
Ово писмо дати се има
Кнезу Павлу у Душманиће“
Фотографија: Војвода Петко Миливојевић јавља кнезу Павлу Богдановићу Душманићу да је са војводом Томом Јокановићем стигао из Немачке и зове га на разговор у село Пожежено, 28. јуна 1815.
Историјски архив Пожаревац, Збирка докумената Павла Богдановића Душманића (1788-1850) 1813-1841, сигн. 250 зб ПБД 9
Одабрао: др Мирољуб Манојловић, историчар
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.